Интервју
Епископ Силуан о учешћу на Форуму дијаспоре РС и разним актуелностима у животу Срба ван матице
Светосавски етос је наша снага
- Форум дијаспоре, одржан другу годину заредом 30- 31. маја 2019. године у Бања Луци, окупио је 200 учесника из преко 30 земаља. Током дводневног заседања разматране су идеје о јачању привредне, културно – научне и разних других облика сарадње Срба који живе у Републици Српској и дијаспори. Форуму су присуствовали члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница РС Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, премијер Српске Радован Вишковић, изасланик председника Србије Никола Селаковић, као и бројни привредници и јавни делатници. Српску Православну Цркву на Форуму су представљали Епископи диселдорфски и све Немачке Г. Григорије, аустријско – швајцарски Г. Андреј, буеносајреско – јужноцентралноамерички Г. Кирило и аустралијско – новозеландски Г. Силуан. Овај догађај веома је важан за све нас, будући да смо били у прилици да једни од других чујемо о друштвеним приликама у сваком делу дијаспоре и сходно томе размотримо шта би најбоље било чинити како би се српски идентитет у њима сачувао, а везе са сународницима у матици ојачале, оцењује Епископ Силуан –
Питање: Форум дијаспоре настао је прошле године са циљем повезивања матице и Срба који ван ње живе. Колико је по Вашем мишљењу важно учешће епископа СПЦ у његовом раду?
Епископ Силуан: Улога Српске Православне Цркве у дијаспори је веома значајна и отуда, поред привредника и културних радника, на Форум долазе и њени представници. Кроз историју, а тако је и данас, Црква је та око које се народ у дијаспори окупља. Она је стожер, чији је глас важно чути. Са задовољством смо се одазвали позиву и учествовали у раду Форума. Епископ Григорије је имао своје излагање о томе на који начин Црква сагледава потребе и проблеме народа и које су њене могућности да допринесе сарадњи матице и наших исељеника. Размењене су многе идеје и искуства, остварени контакти и дат критички осврт на досадашњу сарадњу. Имали смо и пријем код председника Владе РС Радована Вишковића, који је желео да чује искуства из наших епархија.
Питање: Друштвени амбијент, ниво осећања националне припадности, односно степен асимилације, различит је од епархије до епархије. Код Вас на Петом континенту ситуација је прилично сложена, имајући у виду територијалну удаљеност од матице. На шта сте посебно овом приликом указали?
Епископ Силуан: Напоменуо сам да се ситуацији у дијаспори мора „контекстуално“ приступити, јер постоје дијаспоре удаљене 300, хиљаду и 24 хиљаде километара од матице, као што је наша. Национални набој је различит од земље до земље, али и он се мења што је природно. У Аустралији је он веома наглашен деценијама уназад. Међутим, примећујемо код појединих припадника друге или треће генерације да себе више сагледавају не као Србе из Аустралије, већ као аустралијске Србе. Они су поносни што припадају српском народу, али и имају осећај везаности за Аустралију као своју земљу, јер за другу не знају. Поносни су на своју историју у мери у којој је познају, српски грб, тробојку и наравно спортисте и друге успешне јавне личности. Али, асимилација чини своје. Не можемо очекивати да ћемо само штампањем ћириличних уџбеника сачувати језик и културу, јер деца из мешовитих бракова то не могу разумети. Важно је да радимо на томе да преко вере и Цркве сачувају свој идентитет. Онда ће заволети и своје порекло, своје корене и свој језик и писмо својих предака. Без вере то ишчезава.
Питање: Ви сте једини епископ у дијаспори који је рођен и одрастао ту где и службује. Такође, неколико година сте живели у Србији, у Ваљевској епархији, службујући као секретар Епископа ваљевског Г. Милутина. Колико Вам то помаже у сагледавању духовних потреба своје пастве, али и верног народа у матици и, напослетку, ојачавања њихових међусобних веза?
Епископ Силуан: Воља Божија је била да понесем крст Апостолског служења на петом континенту. Сматрам да постоји предност у томе што сам рођен на тлу Аустралије и познајем добро тамошње прилике али то је у исто време велики изазов и одговорност. На Петом континенту имамо широк спектар људи – од оних који су друга и трећа генерација рођених ту, до оних који су тек пре неколико година дошли и почели да се интегришу. Ту је на делу искуство Светог апостола Павла „свима сам био све...“, уз свест о различитим профилима личности и стадијума прилагођености у друштву. Наша је улога да јеванђељску поруку пренесемо свакоме на начин на који може да је разуме, а то изискује посвећеност и осећај за сваког човека пред нама. Требало би да евангелизујемо наше људе, како би се они преко Цркве везали за своје порекло и светосавски етос, оно најузвишеније у српском националном бићу. У оквиру свог излагања, Владика Григорије је указао на опасност од српских субкултурних производа који се посредством медија пласирају и на којима се млађе генерације васпитавају. Није једноставно, али човек би требало да се труди да истраје на свом задатку, а Бог помаже. Покушавам да размишљам светосавски, имајући у виду спознају о размишљању западног човека.
Питање: Дијаспора је српском народу одувек била чврст ослонац и то се, сходно овдашњим приликама, манифестовало на разне начине. Од прибављања основних животних потрепштина у време празних рафова деведесетих, до бројних хуманитарних акција за обнове домова услед природних катастрофа (нпр.поплаве у ваљевском крају 2014.), лечење болесних људи и много тога другог. Форум дијаспоре у Бања Луци и слични догађаји су јако важни за очување и јачање наших веза. Али, шта ми као „обични“ људи у свакодневним приликама можемо да учинимо за своју браћу и сестре у дијаспори? Конкретно у Аустралији и Новом Зеланду, о којима се Ви духовно старате...
Епископ Силуан: Познато је свима – наш народ је пословично гостољубив. Иако материјално оскудева, има богатство душе, несебичан је и племенит. Када Срби из Аустралије дођу овде, а то је јако ретко због даљине, они осећају то. Мало су другачији по понашању и животним навикама, али љубав и блискост коју им домаћини из матице укажу препознају и веома цене. Осећају да су добро дошли и да су овде своји на своме. Такође, када Срби из Србије дођу у госте родбини у Аустралији, радост је велика. Примећујем и да многи комуницирају преко друштвених мрежа. Сајт и фејсбук профил Митрополије аустралијско – новозеландске су веома праћени из матице и то ми је веома драго, јер на неки начин показује да смо једно. Такође, кад год бисмо позвали неког духовника, научника или уметника из Србије да дође и одржи предавање, освежи мало наш духовни и културни живот тамо, увек смо наилазили на подршку и спремност за сарадњу у матици. Сваки контакт са нашим људима у Србији за нас је драгоцен.
Питање: наравно, узношење молитава се подразумева...
Епископ Силуан: Да, најважније је да се сетимо једни других у молитви. Ја се увек молим за нашег поглавара и све архијереје нашег сабора као и за све верне наше светосавске цркве. Верујем да то и људи овде чине за нас на Петом континенту. Заједништво у молитви и наше Светосавље највећа су снага српског народа на сваком месту и у сваком времену.
Разговарала: Јадранка Јанковић
IMG-3a40cd23f1f1a070c3dac6ac206b3684-V
IMG-7b6d19d1dca6800d7ae19be768d786d3-V
IMG-8dab835bac580e01d6d5997f6959f073-V
IMG-175a6b1ad68171ff53e266045fa2b74d-V
IMG-2859f030923372c3a9ea0ade01c8914c-V
IMG-299773e74965ed6c4c082ee0b1433751-V
IMG-34680543855b3da55031d265f349ab8b-V
IMG-d40bb50e31e94434d45b504da9aa030e-V
IMG-d55faaf1175933cc753dfb08ace27ab5-V
IMG-e9ea0fda998ec47da868b3e39e4ff51c-V
IMG-e197e2a23e53b56255827b733ec09334-V
IMG-f045bd704f61afdfc5c10b0cdaddd851-V
IMG-fe8662d0f4630232c9ac57136280268e-V
