Свечаност у манастиру Ћелије у част Преподобног Оца Јустина

Да нас молитве Светог Оца Јустина просвете и саберу…

Прослављање празника Преподобног Оца Јустина у години у којој се навршава 40 година од његове земаљске кончине и 125 година од рођења, протекло је у великој молитвеној свечаности у манастиру Ћелије, у коме је три деценије велики молитвеник и научник служио Богу и српском роду. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Преосвећених Епископа ваљевског Г. Милутина, шабачког Г. Лаврентија, рашко – призренског Г. Теодосија, буеносајреског и јужноцентралноамеричког Г. Кирила, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, осечкопољског и барањског Г. Херувима и умировљеног захумско – херцеговачког Г. Атанасија свештеника и свештеномонаха из више епархија СПЦ и свештеника из Сибира у Русији.

Свети Отац Јустин много је волео Светог Јована Златоустог, Василија Великог, Григорија Ниског, Григорија Богослова и друге свете Божје људе које је изнедрио простор данашње Антиохијске Патријаршије. Приликом недавне посете Патријарху Јовану X и светињама ове помесне Цркве, у којој је боравио са Патријархом српским Г. Иринејем, Митрополит Амфилохије добио је од тамошњег првојерарха жезал од кедровог дрвета. Тај жезал Митрополит Амфилохије поклонио је манастиру Ћелије да би га Отац Јустин „давао“ надлежном Владики Милутину, а онда и сваком другом епископу који у овој древној светињи буде служио. Жезал, који је сведочанство јединства Цркве Божје, саборне и апостолске, којој припадамо и која је распрострањена на свих пет континената. То сведоче и данас присутни епископи: Владика Кирило, који службује у Латинској Америци, Владика Силуан у Аустралији, Владика Теодосије који је донео сведочанство Косовског завета овде крај кивота Оца Јустина и Владике Николаја. Завета једног изабраног народа Божјег, који извире из Новог завета, беседио је Митрополит Амфилохије на Светој Архијерејској Литургији у манастиру Ћелије.

Света Литругија која се данас служи крај кивота Светог Оца Јустина шири се широм васионе, а тиме и сведочанство о Христовом гробу из ког је засијала светлост Христовог Васкрсења, која данас обасјава све земаљске народе, учећи их да ходе путем Божјим и да се сабирају у једну свету заједницу, Христову Цркву. То је Црква којој су припадали и о којој нас уче двојица великих светитеља Владика Николај и Отац Јустин. Они су живи сведоци и до смрти и после смрти те Цркве Божје и Христа рапетога и васкрслога, сведоци велике и непобедиве љубави Божје, која се открива кроз рођење јединога Сина Божјег, сведоци вечне победе добра над злом, љубави над мржњом, истине над лажи, правде над неправдом. Живи сведоци које је Бог послао у наше време и наш народ – рекао је Митрополит Амфилохије.

Свака написана реч Оца Јустина је сведочанство о Христу Богу Логосу, о Пресветој Тројици. Светост, која је кренула од Светог града Јерусалима, проширила се преко Блиског Истока, Цариграда, Свете Горе, бескрајне Русије до наших крајева. Дивни сведоци те светости, наследници Светог Саве, Светог Симеона, Светих Кирила и Методија, Наума и Климента, јесу Владика Николај и Отац Јустин, слава и част овог краја, где ће се сабирати људи са свих крајева земаљских, истакао је Митрополит Амфилохије. Отац Јустин дошао је у ове крајеве из Врања и донео благослов Светог Прохора Пчињског. Монашки чин примио је у Скадру, приликом велике голготе српског народа, узевши име Светог Јустина мученика и философа. И сам је то постао, написавши чудесне списе о Христу Богу, Логосу Божјем кроз Кога је све постало. Стигао је одавде Отац Јустин и до Енглеске и Петрограда. Био је гоњен као свети апостоли и зауставио се у Ћелијама.

Овде је тридесет година служио службу Божју. Заједно са нашим сестрама, које су га служиле као некада Господа жене мироносице. Кроз служење светом Божјем човеку, испуњавале су благослов и задобијале спасење. Тај благослов се испуњава и данас кроз градњу дивног храма посвећеног Светом Сави, Јустину философу, Марији Египћанки и Јовану Златоустом ког је Ава Јустин јако волео. Нека би молитвама Светог Оца Јустина и Владике Николаја наш народ се освећивао и просвећивао, а кроз њега и сви земаљски народи јер то јесте призвање свих народа који су прихватили веру Христову. Да сви народи буду чланови заједнице народа Божјег и припадници саборне Цркве Христове – закључио је Митрополит Амфилохије, благосиљајући учеснике литургијског сабрања.

Након Свете Литургије преломљен је славски колач и освећено жито и вино. Благодарје служашчим епископима и началствујућем Митрополиту Амфилохију упутио је Епископ ваљевски Г. Милутин.

Благодарим Митрополиту Амилохију што је дошао и поред свих својих послова у Црној Гори. Благодарим Епископу шабачком Г. Лаврентију, који је у време док смо били једна епархија овде се Богу молио и оставио дубок траг, Владици Атанасију, који кад дође никада се не деси да не посети и епархију, да се као браћа испричамо. Благодарим Владики Теодосију, код ког смо Владика Силуан и ја недавно били. Како смо се приближавали колевци нашој, Пећкој Патријаршији и осталим манастирима, осећали смо чудесну тајну радости и тајну снаге коју Бог даје и желели смо да се чујемо и видимо са народом, који је ту тајну још више узносио. Владика Теодосије нас је примио братски у Грачаници, где смо служили Литургију, причестили се и Богу помолили – поделио је Епископ Милутин утиске са поклоњења светињама српске колевке Косова и Метохије, где је са Владиком Силуаном посетио и царски град Призрен, Газиместан, манастире Соколицу и Бањску. Владика Теодосије био је диван домаћин, истакао је Владика Милутин. Ваљевски архијереј поздравио је и Владику Силуана, који је писао научне радове о Светом Ави Јустину и остао да прослави његов празник да би сутрадан кренуо назад за Аустралију, затим најмлађег архијереја Српске Цркве Владику Херувима, дивно име и дивног човека, чију је епархију такође недавно посетио. Владика Милутин изразио је благодарност и Владики Кирилу, који је дошао из Јужне Америке, кога је пут духовног стасавања водио од Цетиња до Русије, баш као и Владику Силуана. Међу онима који су данас молитве принели у манастиру Ћелије била су и два свештеника из свете земље Русије, из хладног и великог Сибира. Дошли су да се заједно са нама помоле за страдални род српски и хришћане у целом свету и одавде ће на дар понети честице моштију Оца Јустина свом Митрополиту Прокопију, рекао је Владика Милутин. Браћа из Русије примила су овај дар са великом радошћу, јер је отац Јустин тамо веома вољен и поштован. У завршници обраћања, Епископ Милутин заблагодарио је мати игуманији Гликерији и њеним сестрама, које се сваког дана моле крај кивота Светог Оца Јустина за нас и цео свет, као и свима који су били део данашње свечаности. Међу њима, као и годинама уназад, био је уважени гост директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, доктор Милета Радојевић – велики пријатељ Владике Милутина и Епархије ваљевске, чије доброчинство се огледа у великим делима помоћи према свима. Славска свечаност заокружена је трпезом љубави.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

20190614_083915

20190614_083947

20190614_084446

20190614_084719

20190614_084726

20190614_084807

20190614_084816

20190614_084917

20190614_084953

AND_2890