Тијана Петковић је студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду, са којом сам провео четири студијске године. Међутим, она је била једна од ријетко вриједних студената у нашој генерацији, тачније – једна од свега двоје наших другара, који су својим трудом и молитвом успјели да окончају студије у предвиђеном року. Почетком минулог мјесеца, она је дипломирала на овом факултету са темом ''Православни погледи на биоетику у секуларном друштву'' и то са просјечном оцјеном 8.76, да би ове студијске године започела мастер студије (религиолошки смјер) на поменутом факултету. Њена даља интересовања на пољу богословља ће се угланом кретати у оквирима тематике којом се бавила у свом завршном раду. Присутност биоетике у нашем свакодневном животу, као и тежња да се дају одговори на мноштво недоумица када је ријеч о православној биоетици, али и римокатоличкој, учинило је да се она у свом даљем студијском раду посвети богословском и научном усавршавању у том смјеру.
Тијана није само радост својој породици и пријатељима, већ и својој Митрополији аустралијско–новозеландској, на челу са Његовим Преосвештенством господином Иринејем, под чијим благословом она богословски и сазријева. У Тијанином лику, као и у њеном дјелу, можемо само да препознамо и да посвједочимо труд и љубав за јело непролазно, за храну вјечног живљења, која је Христос, Господ и Бог наш (уп. Јн 6, 27).
Лазар Ђачић