Његово Преосвештенство Епископ Г. Силуан учинио је у недељу Месопусну редовну канонску посету Парохији Св. Кнеза Лазара у Сиднеју и служио Свету Архијерејску Литургију.
Његовом Преосвештенству Епископу Г. Силуану саслуживали су: старешина Лазарице, о. Миодраг Перић; бивши лазарички парох и сабрат лазарички, о. Раде Радан; гост из Покровске цркве из Београда, о. Драган Предић; лазарички сабрат, о. Андреј Крстић и протођакон о. Петар Мракић.
У недељу 4. фебруара у Храму Светог николе у бризбејнском предграђу Вајкол, Свету Литургију служиo je протојереј-ставрофор Велибор Бојичић, уз помоћ чтечева у отару и малог црквеног хора, који су умилним гласовима појали у славу Божију. Црква је била пуна благочестивог српског народа уз велики број деце и омладине. Овогодишњи славари су били чланови породице проте Велибора, а колач за народну годину је из руку овогодишњег домаћина примио г. Ненад Ђурић са својом породицом.
Чланови 7. Епископске скупштине Океаније састали су се у Сиднеју у централним канцеларијама грчке православне архиепископије Аустралије, у четвртак, 8. фебруара 2018. године, под званичним председавањем Архиепископа аустралијског Стилианоса.
Грчка православна архиепископија Аустралије редовно организује свечани молитвени почетак нове правне године. На њему традиционално уизмају учешћа угледне судије, адвокати и правници, као и државни тужилац, затим православни епископи и свештенство, поједини дипломатски представници и верни народ.
У недељу, 4. фебруара, 2018. године, прослављена је храмовна слава у цркви Светог Саве у Гринзбари. Свету архијерејску литургију је предводио епископ ваљевски Г. Милутин, заједно са епископом аустралијско-новозеландским Г. Силуаном и свештенослужитељима Викторије: протојереји-ставрофори Мирослав Поповић и Петар Дамњановић, протонамесник Владислав Шиповац, јереј Дејан Милошевић и протођакон Миодраг Томић.
THE PRODIGAL SON (LUKE 15:11-32)
Restoring our sense of belonging through repentance
This Gospel is read on the third Sunday before the beginning of the Great Lent called the Sunday of the Prodigal Son. In a very simple way, God reveals His love, patience and forgiveness towards every single human being. It is very clear that “a certain man” in this parable represents God the Father. The older son represents all righteous people, and the younger son represents all sinners. The younger son asks for his portion of the inheritance and wants to go his own way separating himself from his father and his brother. He was not stealing or taking anything that was not rightfully his and already coming his way. Christ does not explain why this young man goes to “a far country” and “wastes his possessions in prodigal living”. Even Greek philosophers, thousands of years ago were writing about how young people lacked patience, respect and had difficulty waiting for good things. Little has changed today.
Парохију Св. Краља Стефана Дечанског у Карум даунсу 31. јануара 2018. године у попдневним часовима посетили су Епископ Ваљевски Г. Милутин, који се иначе налази у посети нашој Митрополији, заједно са домаћином Епископом аустралијско- новозеланским Г. Силуаном у пратњи Архимандрита Петра (Радуловића) игумана манастира Нови Каленић.
Традиционално манастирско славље, које се сваке године о празнику Светог Саве одржава у манастиру Илајну, одржано је y недељу, 28. јануара 2018. године. Велика светиња и богомоља свих Срба у Аустралији и ове године је привукла велики број посетилаца, који су са разних страна дошли да прославе највећег српског заштитника и молитвеника пред Господом, оснивача Српске Православне Цркве и првог Српског Архиепископа, Светитеља Саву.
In order to understand this Bible story properly, we should remind ourselves what the roles of Publicans and Pharisees were in Judean society at the time of Christ’s ministry. The Pharisees belonged to a Jewish sect, known for its strict observance of religious ceremonies and practices, adherence to oral laws and traditions, and the coming of a Messiah. They belonged to the middle-class of society, and also believed in an afterlife and the resurrection of the dead. They regarded themselves as righteous people, and their relationship with God was purely legalistic. By certain historical records, at the time of the destruction of Jerusalem A.D. 70, there were around six thousand of them. Publicans were actually tax collectors employed by Romans – occupiers of Judea at the time. They were obliged to pay an agreed amount to the Romans, and whatever was left over they were permitted to keep for themselves. They grossly overcharged people extorting money from them. This was the primary reason they were despised and hated by their own people.