Воздвижење крста на храм светог Николе у Блектауну

 

 

На други дан храмовне славе,  у данима када се радујемо сусрету са Богомладенцем, имали смо велику духовну радост да присуствујемо подизању крста на куполу храма Светог Николе у Блектауну. Пловећи  у времену ка великом догађају педесетогодишњице наше парохије, која ће бити прослављена идуће године, а надахнути тим поводом, ова 2020. година по рођењу Господњем у нашој Светониколајевској парохији, је била посвећена великим залагањем старешине храма протонамесника Немање Мрђеновића као и свих парохијана с циљем реновирања храма како бисмо имали залог за вечност где “где ни мољац ни рђа не квари” (Мт. 6, 21).

 

Његово Преосвештенство Епископ Господин Силуан служио је Свету Архијерејску Литругију уз саслуживање протојереја-ставрофора Ненада Ђурашиновића, протојереја Андреја Крстића, протонамесника Бранка Васиљића и Немање Мрђеновића, као и протођакона Петра Мракића и ђакона Милоша.

 

У ванвременом литургијском простору, како је у својој беседи навео Преосвештени Владика Силуан, пуноћа овог дана је остварена уздизањем крста на храм Светог Николе којим смо се вазнели ка Небу, свезом васпоставњеном овим чином. Ми смо на овај дан погледали нашим  духовним видом једану нову стварност каквој, у духовно успаваном и обамрлом свету, а пуном страха, тешко је наћи суштину другу од оне површне која нам се намеће. Једним оваквим освећењем времена посведочили смо да молитвени простор изнедрава непропадљиву природу света око нас. У временској усплахирености, данашњи дан је донео једну нову радост живота и поглед на свет којим смо имали рашта надахњивати.  Простор као да је изгубуо своје границе, а време се слило из пролазног у непролазно дотакавши овим догађајем предворје вечног.

 

Након овако ретке прилике дате нам, наше успињање ка небу је охрабрио данашњи дан Детињци који су били обележени даром дечијег хора свима нама и подсетило нас на Господњу изреку “ Заиста вам кажем, ако се не обратите и небудете као деца, нећете ући у Царство небеско” (Мт. 18, 3), “…јер је таквих царство небеско” (Мт 19, 14). Отпевавши песму Ми смо деца неба, дечица су нас подсетила на једини могући пут који нам је у сва времена отворен, као и смисао који треба да достигнемо.

 

Ипођакон Дамјан Милетић