Свештенство Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, под очинским духовним руковођењем свога првопастира, Његовог Преосвештенства Г. Иринеја Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске, одржало је свој годишњи семинар и братски свештенички састанак од 18. до 21. марта 2015. године у Сиднеју.

Сабрање је започето служењем Свете Литургије Пређеосвећених дарова у храму Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Ливерпулу, у среду 18. марта од 18:00 часова. Савет ове мисионарске парохије и Коло српских сестара на челу са својим парохом, пречасним јерејем Александром Милутиновићем показали су се врло гостољубивим домаћинима који су са радошћу угостили српско свештенство целог Петог континента. Началствовао је високопреподобни архимандрит Мелетије (Пантић), клирик Митрополије новозеландске Васељенске Патријаршије који је ове године исповедао свештенство, који је по речима многих самим својим присуством и примером отворио душе и срца свих свештенослужитеља који су се код њега истински и свесрдно исповедали, осетивши предивне благодати Свете Тајне Исповести.

На концу Литургије пресечен је и славски колач Српског Православног Омладинског Удружења „SOYA" које као свог небеског заштитника слави Светог Владику Николаја Охридског и Жичког.

Следећег дана, у четвртак 19. марта, након Јутрења служеног у храму Светог Великомученика и Победоносца Георгија у Кабрамати и окрепљења које су спремиле сестре из КСС „Покров Пресвете Богородице" и вредни кабраматски домаћини на челу са својим свештеницима протојерејем-ставрофором Ђуром Ђурђевићем и протонамесником Немањом Мрђеновићем, отворен је и први радни део саборовања.

Након што је прихваћен предложени дневни ред, Његово Преосвештенство Владика Иринеј представио је два нова свештенослужитеља наше Митрополије – ђакона Срећка Живановића из Мелбурна и ђакона Далибора Павловића, новог секретара Митрополије. Ђакон Срећко је одмах затим имао прилику да се и сам представи када је по већ устаљеном обичају као један од најмлађих отворио сабрање читањем и тумачењем одломка из Светог Писма према Првој Саборној Посланици Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова (1,1-4).

Након сажетог и зналачки изведеног излагања ђакона Срећка, Његово Преосвештенство Владика Иринеј представио је и овогодишњег високоуваженог гостујућег предавача, високопречасног протојереја-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића, ванредног професора при катедри за Литургијку Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду и архијерејског намесниика првог намесништва београдског.

Проф. др Владимир Вукашиновић је првог дана одржао предавање на тему „Савремени токови литургијског богословља у Српској Православној Цркви" у коме је говорио о развоју литургијске теологије у ХХ и ХХI веку са свим променама и последицама. Предавање је заокупило пажњу свештеника који су затим постављали питања предавачу и додатно разрађивали одређене теме.

Након ручка рад је настављен панел дискусијом са архијерејским намесницима који су у припреми за свештеничко сабрање сакупили неколико најважнијих питања која се стално провлаче кроз живот наше локалне Цркве, као што су „припрема свештенослужитеља за служење Свете Литургије и свакодневно молитвено правило", затим „смисао, место и време беседе у Тветим Тајнама" и „правила и начин поста и информисање верних о њима". Жива дискусија и прилика да се размене искуства инспирисала је већи број свештеника да се активно укључе те је тиме употпуњен утисак о изузетној плодотворности овогодишњег семинара.

Први радни дан закључен је Вечерњим богослужењем за време којега је започета и исповест свештенства. Након вечерње и исповести свештеници су се још једном сабрали у трпезарији кабраматске светиње одакле су се разишли до следећег радног састанка који се одржавао у најстаријем српском храму у Аустралији – цркви Светог Саве у Флемингтону.

У петак, 20. марта, дан је започет као и обично Јутрењем у 09:00 часова, затим доручком који је припремило Коло српских сестара а потом читањем и тумачењем Светог Писма по Јовану за шта је овога јутра био задужен ђакон Далибор Павловић (15,12-17).

Потом је уважени гостујући предавач одржао и своје друго предавање, насловљено „Руски и малоруски утицаји на српско богослужење у XVIII веку" а које је било својеврсни наставак и закључак претходног. Предавач је анализирао извесне литургијске промене које данас изазивају полемике у нашој Цркви, образлажући како је до њих дошло и сугеришући како на узроке тако и на последице. Не изненађује да је и ово предавање било изузетно интересантно и инспиративно за окупљено свештенство које се поново укључило у живу дискусију.

Као и претходног дана и овога пута је након предавања проф. Вукашиновића и подневног предаха, рад настављен панел дискусијом са свештеницима. Теме које су претежно заокупљале пажњу учесника биле су, поред наставак оних од прве дискусије, „искуства наше деце у приватним школама других вероисповести", „искуства недељних школа веронауке", „евхаристијски приступ веронауци и просвети уопште у нашим црквеним и етничким школама" и томе слично.

Свештеници су се сложили да је важно да се смисао, време и место беседе у Светој Литургији врати на место које јој је прописано а то је после Јеванђења, како се у великом броју наших парохија већ и чини. Те да је смисао беседе управо тумачење прочитаног одломка из Јеванђења и да се о истоме треба строго водити рачуна. Када се ради о Светим Тајнама, поново је најбоље место и смисао везати беседу за Јеванђеље, но овде су могућа и одређена одступања, зависно од околности.

Када се ради о посту и упућивању верних на пост, усаглашено је да се од верних не треба тражити обавезан пост по манастирском типику, да је важна литургијска свест верника кроз коју ће свештеник здравим пастирским расуђивањем да руководи и њиховим постом. Подсетили смо се да је пост на води строго забрањен суботом и недељом (осим Велике суботе) те да таква пракса спада у кршење поста. Особито је наглашена важност поштовања интегритета надлежног парохијског свештеника и немешења једног свештеника у духовно руковођење верника других парохија.

Свештеници су разговарали и о модерним саблазнима попут појединих Интернет сајтова који под плаштом "ревновања за православље" објављују непотписане пашквиле, извлаче из контектста светоотачке текстове и стварају саблазан и смутњу међу народом Божјим. Подсетивши се да овакав дух не припада предању Православља и овај феномен прибројан је искушењима са којима се свештеници свакодневно срећу у пастирском раду.

Од 17:00 часова почело је служење великопосних часова са исповешћу свештенства и у наставку Свете Архијерејске Литургије Пређеосвећених дарова на којој су Епископу Иринеју саслуживали архимадрит Мелетије, протојереј-ставрофор Никола Билић и ђакон Срећко Живановић. Посебну радост свештенству и многобројном народу који се окупио на Литургији и приступио Светој Тајни Причешћа донело је присуство чудотворне Курске иконе чији је празник литургијски прослављен управо овим вечерњим наречјем и сутрашњим даном.

Изузетни домаћини у Флемингтону, од надалеко чувеног Кола српских сестара, преко свих ангажованих чланова одбора до свог свештеника протонамесника Саше Чолића, потрудили су се да боравак свих свештеника и сабраног народа у овој српској светињи буде на највишем могућем нивоу.

У суботу 21. марта сабрање је настављено у саборном храму Светог Цара Лазара у Александрији где је након Јутрења и краја исповести свештенства Владика Иринеј служио заупокојену Литургију на којој су поменути сви преминули свештенослужитељи Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, а први међу свештеницима саслуживао му је проф. др. протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић који је по архијерејском благослову и беседио сабранима о значају исповести, покајања и помињање преминулих у Христу.

Након трпезе љубави која је уследила по окончању Евхаристијог славља, свештеници су, примивши благослов Епископа, кренули назад широм Петог континента ка својим храмовима и заједницама верника. Иако је труд и рад свих у лазаричкој парохији постао већ пословичан и нешто што се подразумева, велика би неправда била не поменути залагање Кола српских сестара, чланова одбора и пароха лазаричког и архијерејског намесника сиднејског протојереја-ставрофора Миодрага Перића, који су заједничким снагама употпунили неокрњен утисак гостољубовости сиднејских Срба.

Уједно је упућен поздрав и захвалност Његовој Светости, Патријарху српском Г. Иринеју и члановима Светог Архијерејског Синода за бригу и љубав коју нам указују а учесници семинара најсрдачније се захваљују и свим својим беспрекорним и благородним домаћинима: свештеницима и одборима црквених општина и посебно сестрама Кола српских сестара, који су се побринули да организовање и одржавање овогодишњег свештеничког семинара прође на завидном нивоу.

Посебну благодарност свештенство и верни народ, на челу са својим Архипастирем, Владиком Иринејем, изражава уваженом госту, високопречасном протојереју-ставрофору Владимиру Вукашиновићу уваженом професору Православног Богословског Факултета Београдског универзитета, Архијерејском намеснику првог намесништва Архиепископије београдско-карловачке, чија је заслуга што је овогодишњи семинар одржан на изузетно високом богословском нивоу а уједно и пастирски непосредном и релевантном.

Окупљени око Једног и Јединог нам истинског пастиреначалника, Христа Спаса, ми, свештеници Аустралије и Новог Зеланда, заједно са нашим Епископом, упућујемо својој пастви молитвене жеље за благословен пост и радостан долазећи празник над празницима – Васкрс.

Српско православно свештенство
Митрополије аустралијско-новозеландске