ПОСЕТА ЊЕГОВОГ ПЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИКОПА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКОГА ГОСПОДИНА СИЛУАНА ПЕРТУ

Након релативно дужег временског периода, пропраћеног неизвесношћу гледе јавних окупљања и саборовања, верни народ Перта коначно је дочекао да поново угости свога Епсископа. 

 

Исто вече, након приспећа на аеродром, у пратњи пречасног протођакона Миодрага Томића, где му је  свештенство уприличило дочек, Владика Силуан је служио вечерње у храму Светога Саве. Након богослужења, високопречасни протојереј Саша Стојановић, старешина храма Светога Саве, је изговорио речи добродошлице Епископу, који се потом обратио вернима. Након богослужења и окрепљења Епископ је обавио радни састанак са парохијским одбором.

 

Сутрадан, на Преображење Владика је служио Свету Литургију у храму Свете Тројице, где му је саслуживало свештенство Перта. Након Свете Литургије, благословио је грожђе, како то древни обичај налаже. Приликом беседе, Његово Преосвештенство је упозорио на опасност посветовњачења и падања у клопку размишљања по свету. „Хришћани могу да размишљају на само један начин – Христов начин. Да умујемо по Христу. Да се у Христу договарамо. Да се у Христу решавају проблеми. Да се у Христу организује храмовни живот и наш заједнички живот. То је пут Светога Саве, то је пут Српства, то је пут Православља“, рекао је Владика. Високопречасни протојереј-ставрофор Милорад Соактар захвалио се Његовом Преосвештенству и изразио задовољство због посете.  

 

Након свечаног ручка, обављен је радни састанак са парохијским одбором. Навече, истога дана, служен је молебан Пресветој Богородици, у храму Светога Саве.

 

Суботњи дан беше посвећен радним састанцима са свештенством, који је закључен вечерњим богослужењем. За време беседе у храму, Владика је говорио о променама у свету и опасностима које вребају људске душе, кријући се иза имена „љубави и толеранције“. Упозорио је да, уколико не сагледавамо ствари духовним очима, можемо бити веома лако обманути. „Зато, браћо и сестре, ја се радујем што видим народ наш српски, народ наше свете Цркве, паству своју у храмовима на окупу, где се здрава наука може чути, где се душе наше могу преобразити и одморити и где се духовне очи наше могу отворити“, речи су Владике Силуана. По беседи, отац Саша Стојановић је предао Епископу један несвакидашњи поклон – панагију са краја 18-ог века, која је, на необичан начин дошла у посед једне парохијанке, сестре Бранке и њене породице.  

 

Након тога је Владика у сали парохијскога дома представио досадашњи рад колеџа Светога Саве у Сиднеју, објаснио о значају једне такве институције за васколики српски народ у Аустралији и предочио даљи развојни пут колеџа, апелујући на оне који су у могућности да помогну. Епископ се дотакао изазова везаних за модерне заблуде џендер теорија и парадокса у који је запао модерни интелектуализам, не могући да да одговор на основна, очигледна питања о човеку. „То је браћо и сестре време у коме живимо и зато ми, као хришћани, морамо да будемо мудри. А шта то значи? Не треба да идемо и лудо погинемо у некој реакцији која неће бити довољно добро шчитана претходно, јер нисмо довољно добро расудили како ћемо – не треба излетати, али треба довољно јасно артикулисати и рећи оно што јесте истина о човеку, оно што јесте истина о друштву , о породици, о браку, о свему томе, без устезања, зато што је то наука која нам се даје не од човека, него нам се даје од Онога који је створио све ово и нас – од Бога. Кад је човек у природном стању он осети плодове тог природног стања, а када се наруши то стање природно онда, наравно, као последица, много других ствари испадају из свога, једног нормалног покрета и постају врло чудне, девијантне, итд., као што је данашњи свет и његова просвета.  У борби против свега овога су веома важни наши храмови, наше школе при храмовима, али и, оно што сам говорио раније, хришћанске школе, православне школе. И наравно, ми као заједница немамо снаге и могућности да, одједном, створимо те ћелије свуда по Аустралији, али смо, као што знате, хвала Богу, отворили то поглавље у Сиднеју, најмногољуднијем граду Аустралије, где има  можда највише нашег народа, отворили смо прву српску школу Светог Саве, која, већ у својој другој години броји преко 58-оро деце. Већина те деце су нашег рода, има о по неко дете (инородно) чији родитељи препознају наш програм и наш пут као нешто што би они волели да њихово дете учи и да буде изложено томе.  Првенствено школа је, направљена да би се ту наша деца могла образовати, али, наравно, и за сваког оног човека и сваког родитеља који жели да пошаље своје дете да се здраво васпита у хришћанском духу, православном.  Ми смо, хвала Богу, постигли доста тога, у некаквом времену кад је било веома тешко да се неке нормалне ствари завршавају или уређују,  Бог је дао да српски народ, такав је, увек некако особен да, усред те пандемије отвори школу... То је чудо Божије, верујте, на Светог Саву смо отворили. Први дан школски је био на Светога Саву и школа носи име Светога Саве. И школа је отворена усред пандемије. Прошле године, дакле 21-ве године у јануару. То је чудо Божије! Милости Божије и печат да је Свети Сава, да је Господ, да је небо са нама, да нам је помагало у томе! Али, не би могло наравно без труда и рада нашег народа и подршке наше заједнице широм Аустралије, ево хвала Богу, сада и из Србије, поједини архијереји, када им говорим о нашем колеџу препознају значај те школе и помажу и надам се да ће још наших институција у Србији, у Матици, које су за то опремљене и јаке и могу да помогну, да нам помогну. Али, увек апелујем изнова, не желим да будем досадан, али морам као Епископ да апелујем изнова, да схватимо значај пројекта колеџа Светог Саве као једне инстистуције која је вредност свих нас и није она само локалног карактера... она надилази тај локални карактер, јер ми као српска заједница препознати смо сада по томе... не само да имамо своје храмове и своје националне центре, него имамо и своје старачко насеље, имамо и своју прву школу, private school, дневну школу, која је интегрисана у овај систем, која је призната, итд., али која има право да дискриминише, односно да не учи децу своју неким стварима које су девијантне и са којима се не слаже.“ У продужетку, Владика Силуан је предочио даље планове везане за рад школе, евентуалном успостављању виших разреда (high school) и охрабрио присутне, оне који су у могућности, да се укључе у заједнички рад на помоћи у стварању будућности ове образовне институције. 

 

У недељу Света Литургија је служена у Рокингхему, у мисионарској парохији Светога Василија Острошког. Приликом беседе, Епископ се осврнуо на претходне дане  своје посете, указао на значај Свете Литургије, живота у Христу и тога што смо удостојени да, милошћу Божијом, имамо своје храмове. Владика је, након Свете Литургије, обзнанио унапређење за јереје Станка Србљанина и Александра Трнинића у чин протонамесника и именовао досадашњег председника мисионарске парохије, господина Борислава Кршића за епископску грамату, у знак захвалности за уложени рад и труд у животу парохије. Дочек је био ванредно лепо приређен. Ученици Српске школе, при мисионарској парохији, отпевали су  Српску химну и две друге песме, након чега су добили заслужени аплауз. Епископ Силуан је, као и сваки други пут, нашао време да се са дечицом поразговара, подели им благослове и иконице.  Након свечанога ручка, уследио је радни састанак са свештеником и парохијским одбором. 

 

Вечерње богослужење, истога дана, служено је у Мисионарској Парохији Светога Василија Острошког у Манингу, где су Епископа и свештенство угостили часни јереј отац Станко Србљанин и његови парохијани. Интересантно је навести да мисионарска парохија у Манингу броји и десетак обраћеника који су англофони, те,  за њихове потребе, отац Станко богослужи на енглеском језику у договорене дане. Они, поред тога, похађају и богослужења која нису искључиво на енглеском језику.  Следећега дана, свештеник и парохијани су обавили састанак са Његовим Преосвештенством. Понедељак је био посвећен додатним радним састанцима са свештенством и вернима. 

 

Након петодневне посете, која беше у знаку молитве, саборовања и богоугодних трудова, свештенство је испратило свога Епископа на пут за Сиднеј. Остаје нам да се молимо Господу да задржи погодне прилике, без ограничавајућих мера и забрана, те, да се може путовати несметано и да се не обремо наново у неизвесностима. Нека би свака следећа  посета била, као и ова, обилна духовним плодовима и на славу Божију.