ХРАМОВНА СЛАВА У ХОУМБУШУ

У Недељу 20. новембра текуће године, Српска Правослвна Црквена општина Светог Архангела Михаила, из Хомбуша, је прославила своју храмовну славу.  Славље је крунисано Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвештени Епископ г. Силуан уз саслужење Вископреподобног Архимандрита Петра, протонамесника Веселина Сворцана (пароха храма) и протођакона Петра Мракића . 

 

Вреди нагласити да су се на Светој Литургији, сабрали многи ипођакони и чтечеви, што из локалне парохије као и осталих парохија широм Новог Јужног Велса. 

 

Дјеца појући Достојно Јест на Црквенословенском језику, означише добродошлицу свом Архијереју и Његов улазак у свети Храм. 

 

Посебну пажњу и осјећања привлаче неки тренутци током Свете Литургије, гдје сви заједно молитвено, саборно поју симбол вере и Оче наш. 

 

Храм као што се види по сликама, бјеше препун вјерног народа. Свог Архипастира су свечано дочекали вјерни народ, дјечији и главни хор, са својим свештеником. После читања светог Јеванђеља, Владика Силуан  је нагласио и открио дубоки духовни смисао из Јеванђељске приче о човјеку који је годинама био под опсеством демонских сила. 

 

Господ је створио човјека као круну Његовог створења, као један сасуд који треба испунити. Човјеково срце је као трон у коме Господ жели да обитава. Наше срце је константно под ударом духовних, нечистих сила. Враг је као лав који кружи около и гледа кога ће да прождере. Али је и Господ ушао у Своју творевину да би спасао човјека, нагласио је Владика Силуан. Човјек који се одвоји од Господа и Његовог учења долази у хаотично стање, он лудује, као што каже Свети Јустин Ћелиски. Немогуће је испунити свој задатак и циљ овде на земљи без Господа. Демонске силе се константно труде да нас одвоје од Господа, да нас испуне и обремене земљом - световним, међутим то нас води постепено у пропаст. Свака лоша навика или страст је онтолошки промашај и она одваја човјека од Господа, и доводи човјека до духовног 'лудила' подвукао је Владика Силуан. 

 

Владика је посебно истекао потребу да човјек мора да буде у будном стању, да се редовно, моли, исповеда, да заправо живи Светотајинским и Световрлинским животом Цркве, како би био адекватно заштићен од демонских насртаја, а пре свега да би тиме задобио благодат Духа Светог. Када човјек задобије благодат Духа Светог он све има, а без благодати човјек је највећи сиромах и нема ништа. Владика даље говори о човјеку из данашњег Јеванђеља који је био опседнут злим духовима. Душа човјека која се удаљава од Господа постаје празна и сува као пустиња, она тумара по беспућима и како рекосмо раније - лудује!

 

Владика је заокружио своју беседу са тиме што је нагласио да морамо да пазимо да не мјешамо Христа и свијет - свјетлост и таму, Христа и Велијара... Једино истина Господња нас може ослободити и довести у стање блаженства. 

 

После заамовне моливе пресечен је славски колач и  верни народ, предвођен својим Архијерејем, упутио се ка црквеној сали на трпезу љубави.