У суботу, 25. априла 2015. године, на стоту годишњицу искрцавања ANZAC (Australian and New Zealand Army Corps; Аустралијски и новозеландски армијски корпус) трупа на Галипољу и почетка велике Галипољске битке, помен палим јунацима служен је у храму Светог Георгија у Кабрамати.
Помен је служио протонамесник Немања Мрђеновић, други парох кабраматски, који је у својој беседи истакао значај јунаштва аустралијских младића који су се храбро борили на страни Србије и Савезника у Великом рату. Галипољска битка је за аустралијски народ значајна колико за нас Косовска битка из 1389, али је значајна и за нас и за друге јер су Аустралијанци и Новозеланђани за Галипоље приковали више стотина хиљада турских војника чија би намена иначе била окупација Грчке и одсецање одступнице српској војсци која би са Краљем и практично српском државношћу ишчезла у врлетима албанских планина.
Анзаци су помогли и у ограничавању геноцида над Јерменима који је започео управо у навечерје Галипољске битке и чији је биолошки опстанак био једнако угрожен као и опстанак Срба. Богу хвала и јунаштву аустралијских и новозеландских војника међу којима се нашао и понеки Србин, и Срби и Јермени су опстали, наша се армија прегруписала на Крфу, формиран је Солунски фронт и дуг аустралијанцима је донекле враћен већ 1918. када су најбољи синови нашег народа грудима пробили фронт и сломили непријатеља. Да није било Анзака 1915, Немачком цару Вилхелму неби се указала прилика да кончину Великог рата не опише у телеграму бгарском Цару речима "Шездесетдве хиљаде српских војника одлучило је рат- срамота". Пробојем Солунског фронта наши су војници из блата Западног фронта извукли хиљаде младића који су се победнички, јучачки и славом овенчани вратили својим домовима у далекој али часној и поносној Аустралији. Слава им!
У прилогу доносимо снимак беседе оца Немање С. Мрђеновића