Митрополија Аустралијско-Новозеландска Српска Православна Црква Митрополија Аустралијско-Новозеландска Српска Православна Црква Митрополија Аустралијско-Новозеландска Српска Православна Црква

Илиндан, 2. агвуста 2015. године свечано и достојанствено је обиљежен у Српској парохији Св. Јована Крститеља у Волонгонгу, а поводом 20 годишњице од прогона и страдања Српског народа у злочлиначкој акцији „Олуја".

Дан је отпочео служењем свете Литургије, затим парастоса за све пострадале од руку злотвора, који су заједнички служили протoјереј-стaврофор Милан Збиљић и парох, протонамесник Бранко Босанчић уз молитвено учешће мноштва вјерног народа који је испунио цркву. Програм је настављен свечаном Илинданском академијом под називом „Ми пут свој и судбу своју знамо" те ручаком који су дарежљиво донирали многи парохијани - углавном и сами свједоци и учесници стравичног прогона у „Олуји". Припремљени су и свима подијељени посебни беџеви поводом великог дана страдања нашег народа!

Иако је цјелокупан дан протекао је у духу сјећања на пострадале и избјегле ипак је нарочит нагласак стављен на темеље нашег људског и православног бића: да иза крста слиједи васкрсење! Говорило се о вјери, нади, љубави и праштању на које смо као православни хришћани, уколико се тако желимо назвати, увијек позвани.

Стога је и сам назив цјелодневне манифестације „Ми пут свој и судбу своју знамо" надахнут пјесмом великог српског пјесника Алексе Шантића „Ми знамо судбу" и најмоћнијим стихом: „Ми пут свој знамо – пут Богочовјека".

И заиста, пут нашег народа је одувијек био, а судећи по протеклмо дану и ученицима српског језика при парохији, као и ученицима суботње школе српског језика из Селективне средње школе Волонгонга, тако ће бити и у будуће.

Ђаци су предвоћени проф. Милицом Зимоњић припремили рецитал „О мудрости и безазлености" према истоименој проповједи блаженопочившег светог патријарха Павла, који светоотачки и хришћански позива наш народ да свагда останемо овчице Христове и да се никада не претворимо у вукове. Затим су читане родољубиве и хришћанске пјесме и то не само од стране дјеце него и родитеља које су присутне дирнуле до суза. А сузе су увијек добре јер показују да још увијек као народ и људи имамо душу, а не камена и залеђена срца.

Бесједу о прогону српског народа у „Олуји" одржао је професор историје г. Никола Лакета подсјетивши на све детаље који су претходили и сљедовали великом злочиначком подухвату. На крају се свима обратио домаћин, парох о. Бранко захваливши свима на жртви и труду да се овај дан достојанствено и хришћански обиљежи и подсјетивши на прочитано недељно јеванђеље о апостолу Петру који по води хода све док год су му оче упрте ка Христу, а почиње да тоне и пропада чим му центар пажње постаје невријеме и „Олуја". Тако и ми, да свагда будемо најприје Христови па нам онда никаква олуја ни невријеме овога свијета неће моћи наудити!

View the embedded image gallery online at:
https://mail.soc.org.au/sr/vesti-sr/257-mi-put-svoj-i-sudbu-svoju-znamo#sigProIdbd3af07c6f

Бранко Босанчић, презвитер

Остале Вести