Митрополија Аустралијско-Новозеландска Српска Православна Црква - У РОКИНГХАМУ ОДРЖАН ПОМЕН ПАЛИМА ОД 1991

Мисионарска парохија "Свети Василије Острошки" у Рокингхаму је на дан Св. Илије уприличила помен за све жртве дешавања од пре двадесет година. Међу присутнима је било прогнаних особа из тужних колона као и рођака страдалих, током акције "Олуја".

После одржане службе у храму прешло се у салу црквеног дома где је јереј о. Бобан Војиновић одржао помен. Након обредног, церемонијалног дела о. Бобан је одржао надахнут говор помињући да: "Сви смо ми овде – нажалост, да славимо спасење њихових душа! Јер они који су се борили за сву сирочад, за сву децу и за вас који сте били у тим колонама, они су живот дали. Због њих и њихове добре воље да страдају тада, да чувају нас, да чувају српску чељад, српске мајке и све оне нејаке који нису могли стати у одбрану отаџбине своје, ми данас славимо њихово име. Славићемо их док је света и века, и докле год је српског имена на овоме петом континенту".

Званични део је наставио г. Миленко Ковачевић, који је поред осврта на историјске патње српског народа закључио да се мора гајити нада у боље сутра уз незаборавне лекције прошлости. Г. Страхиња Вишић је прочитао своју песму и гануо све присутне, а завршетак програма је био уз видео запис сцена из тог доба, уприличен од стране г. Илије Пријића. Утисак је био туробнији јер није било тона. Тишина је била опипљива, мук је владао салом, ни дисање се чуло није. Сцене су се смењивале: колоне, уплакана лица и деце и старих, измученост у очима, олупине у двориштима, несахрањена тела, безнађе, гладне свиње што рију кроз ђубре, блато, вода, ватра, дим – туга! Не поновило се!

Миленко Ковачевић:

За народ чије колективно сјећање траје и обнавља се има још наде, ма колико мали или на ма каквој се вјетрометини налазили. Као такви ми крст свој носимо достојанствено – спрам времена у коме обитавамо – без скоро ичије помоћи или самилости. Тако и данас овдје, далеко али тако њедрима близу, са многима међу нама са још свјежим сјећањима на велику им и непоправљиву нанесену неправду. Они су живи свједоци да ни претеклима није лако, јер изнутра тиња и траје неусахла бол. Биће нам лакше ако је кроз разговор подјелимо међусобно помињући све оне што заувијек осташе тамо далеко одавајући им још једном искрено последњу пошту! Вјечно им сјећање и покој!

ТУГА

Преко свијета поред Перта у Рокингхам граду,

Састали се Крајишници да парастос даду.

У цркви и у дому с осталим Србима

Даду помен својим храбрим, палим ратницима.

Са свијећом у руци дрхте бијеле руке,

Сјећају се Крајишници своје тешке муке.

Суза више нема, истекле су све,

На уснама само – тихе молитве.

Сјећају се Крајишници Бљеска, Олује и дана

Када нам је дједовина наша похарана.

Гдје нам младост паде, гдје нам крв се проли?

Туга је голема, благо срце боли.

У Крајини Срба нема, отишли су сви!

Остали су само тужни гробови.

Хумке пусте стоје, куд ће туга већа?

Нити свијеће горе, нит' на хумки цвијећа.

Памти се колона што се споро креће

Од постанка свијета није било веће.

Плачу мала дјеца, падају гранате!

Што нам други раде, то је грозно брате!

Расути по свијету Крајишници пате,

Туга је у срцу да сви добро знате.

Послије сваке ноћи свиће рана зора,

И без отаџбине живети се мора.

Страхиња Вишић

View the embedded image gallery online at:
https://mail.soc.org.au/sr/vesti-sr/265-u-rokinghamu-odrzan-pomen-palima-od-1991-95#sigProIde3d15cc83a

Текст и фото: Весна Гапонов
Српски глас

Навигација

У РОКИНГХАМУ ОДРЖАН ПОМЕН ПАЛИМА ОД 1991 – 95

Остале Вести