На Цветну недељу, 24. априла 2016. ђакон др Небојша Тумара, одржао је последње у серији предавања која су се током Часног Поста одржавала у храмовима мелбурнског намесништва. Предавању је претходила Великопосна вечерња служба који ју служио старешина храма, отац Петар Божић док су за певницом одговарали свештеници из српских храмова у Викторији. Верном народу, који се након вечерње службе окупио у сали парохијског дома храма Светог Николе у Ђилонгу, представљено је предавање које полемише однос Господа Исуса Христа са ритуалним нечистотама које су поменуте у Трећој Књизи Мојсијевој, која се назива и Књига Левитска.

Садржај теме је посебно био подобан да се представи пред саму недељу Страдања Господњег, будући да се кроз предавање поставило питање, на који начин је у ранохришћанској егзегези сагледана догматска истина да је Господ понео и на Крст свој разапео грехе читавог рода људског.

На самом почетку предавања, како би се верни народ увео у проблем теме представљене су две иконографске традиције, једна пореклом са православног Истока а друга са Запада, које приказују оно што се у Православљу назива Крајње унижење Богочовека. Управо су ови панели послужили као полазница приликом разматрања проблематике старозаветног концепта светости, ритуалне чистоте и нечистоте.

По дефиницији Књиге Левитске, извори ритуалне нечистоте могу бити посмртни остаци људи и животиња, гробна места, телесне излучевине, порођај и оно што се у Старом Завету назива болест губе или лепре.

Потом су анализирана она места Новог Завета која показују на који начин се Господ односи према ригидним регулама Књиге Левитске, и свим оним људима који су били стигматизовани и маргинализовани управо због свог ритуално нечистог стања.

Закључено је да Господ, иако на појединим местима упућује на приношење жртве у Храму након очишћења или излечења, углавном игнорише левитске прописе који се односе на ритуалну чистоту.

Господа је додирнула ритуално нечиста жена која је патила од истицања крви. Сам Господ је додиривао и лечио губавце, Он је долазио у додир са покојницима које је васкрсавао. По левитским прописима, могло би се очекивати да Господ, услед додира са извором ритуалне нечистоте, очишћење тражи у Јерусалимском храму. Међутим, он то не чини. Супротно томе, Он говори о својој крви и о свом телу као новој жртви, која се свагда и за све приноси. Он прориче уништење Храма, у којем су се и спроводили обреди очишћења. Више од овога, Он сам чисти Храм од оних који су од њега направили разбојничку пећину.

Након разматрања новозаветног наратива, на ред је дошао приказ ранохришћанских писаца, почев од Светог Иринеја Лионског, Тертулијана и Оригена, па до стубова Православља, Светих Григорија Назијанзина, Григорија Ниског, Василија Великог и Јована Златоустог. Сви они, од свих левитских нечистота, посебну пажњу су посветили губи или лепри. Велики Кападокијци су, управо у губавцима, који су представљани крајњу друштвену маргину полиса касне антике, видели живу икону која изображава Господа.

Код њих наилазимо на идеју да је Господ на себе узео тело губавца, те стога они позивају да се губавци додирују, јер је Господ над анђелима, као што доноси Свети Григорије Ниски, на себе узео нечисто тело губавца, док су губавци на себе ставили лице Спаситеља, како би у овој заједничкој симбиози лечили гордост зараженог људског рода. Они који су заражени одистинском губом као што су грамзивост, или похлепа, преко општења са губавцима, могу наћи исцељење од свог болесног духовног стања.

Занимљиво је, да је ову заједничку традицију раног хришћанства, најјасније артикулисао преводилац књига Старог Завета на латински језик, Свети Јероним, који је стихове из Књиге пророка Исаије 53, 4, који говоре о Месији који пати, превео на следећи начин: Доиста, болести наше он је носио, и узео је наше јаде, а ми смо мислили да је ГУБАВ од Бога погођен и унижен. Јеврејски пасивни партицип nagua' који значи бити погођен, рањен, ударен итд. он преводи као leprosum, бити лепрозан или губав.

Овим преводом, он је једним потезом сабрао традицију, раног хришћанства, по којој је Месија, Господ Исус Христос, на себе узео тело губавца, односно понео крајњу левитску нечистоту, заједно са свим нашим гресима, да би је на Крсту разапео и елиминисао.

Након предавања уследила су питања верника, а затим је послужена пригодна вечера од стране Кола српских сестара при овој Црквеној општини.

Текст и фото: Српски глас

Share/Save/Bookmark