Митрополит загребачко-љубљански Порфирије о раду Светог и Великог Сабора 23. јуна 2016.

Данас, четвртог радног дана Сабора сви учесници су најпре потписали два текста на којима се радило, а то је Документ о дијаспори и Документ о аутономији и о начину давања аутономије некој Цркви. Уз то, данас је читаво преподне разматран Документ који говори о браку и о брачним сметњама.

Била је веома жива и заиста плодна расправа; учествовали су представници свих Цркава, и то по више њих. Из наше Цркве неколико Епископа је дискутовало, говорио је и сâм Патријарх Његова Светост Господин Иринеј. Оно што је закључак свих јесте - како већ и стоји у тексту - да је брак најстарија божанска установа и да је установљен већ стварањем Адама и Еве, да брак нема за циљ само стицање деце, него је он, пре свега, икона Цркве или, како се каже, домаћа Црква. Зато је брак и Света тајна, иотуда оно што је практиковано вековима, потврдило се да је и надаље важно да брак треба да бива благословом Цркве, тојест обављен благословом свештеника или у крајњој линији благословом Епископа. Наравно, истакло се да је брак заједница мушкарца и жене и да је он данас угрожен као категорија због секуларизације која је глобална појава, и да је отуда нарочито важно очувати тајну брака због породице која је такође угрожена. У том смислу једногласно се говорило и закључило да не постоји никаква друга врста уговора између различитих личности која може личити на брак уколико то није заједница мушкарца и жене. Дакле, заједница људи истога пола ни на који начин не може бити благословена и сматраће се одступањем не само од Предања, него и потпуно супротном Божјој заповести о браку.

Знатан део расправе је био посвећен склапању брака између православних хришћана и оних који нису православни хришћани. Ту тему су нарочито покретали представници Цркава које су мањинске у неким државама, као, рецимо, Александријска Црква која има широко мисионарско подручје у Африци, где се наилази и на проблеме кад неко постане хришћанин, а пошто у неким деловима Африке постоји чак и полигамија, дешава се да неко постане хришћанин, а већ има полигамни брак. То су теме о којима се разговарало и расправљало, тражена су решења. Ипак, на крају је закључено да се морамо држатиканона, принципа да је брак као света тајна заједница православног мушкарца и православне жене, али да тамо где постоје проблеми кад православни улазе у брачну заједницу са неправославним хришћанима, где је уз то битан и простор дијаспоре као што су Америка и Аустралија, да ипак треба оставити могућност сваком Епископу да примени икономију тамо где мисли да је то принцип који служи спасењу оних који ступају у брачну заједницу, а чланови су Цркве, међутим, улазе у заједницу са неким ко није православан хришћанин.

Данас смо наставили јучерашње разматрање питања поста. С обзиром на то да на овом Сабору све Цркве нису присутне и да нека документа, па и овај, поједине Цркве нису прихватиле, опште је мишљење и став да, будући да је овај Сабор у процесу и да, поред тога што се доносе неке одлуке - а оне су још увек отворене - постоји нада да ће у том процесу и документи који нису прихваћени од Цркава које нису присутне, бити прихваћени у перспективи, у будућности.

Share/Save/Bookmark