Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, Високопреподобни и преподобни монаси, Високопречасни и часни оци, Ваше Екселенције, драга браћо и сестре, духовна ми децо у Христу, децо по благодати, која чини младиће старцима, нејаке јакима, мутаве речитима, сиромахе богатима, грешне освећенима, пале преображенима, благодат Вам и мир од Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа!
Стојећи сада на овом светом и узвишеном месту у присуству Невидљиве Славе Божије, која нас благодаћу све окриљује, сагињем главу своју пред вољом Божијом, пред промислом Његовим, примајући са трепетом послушање које ми данас одређује Пресвета и Божанска Тројица преко Своје Свете Цркве да понесем крст апостолског служења међу својим народом под овим благословеним небом јужног крста.
Данас Христос, као некада своје Свете Апостоле, призва мене слабог и недостојног да пређем из плићака на велику дубину духовног мора. На великој дубини је већи улов, али је и опасност од валова и изнанадних бура увећана. Јер Мудрост Сирахова нас упозорава: „Сине мој ако си пошао да служиш Господу припреми душу своју за искушења" (Муд. Сирах. 2:1). Због овога узносим вапај Богу: Боже мој! У тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји (Пс.24).
Суочен са овом великом одговорношћу, данас као некада Мојсеј тражим свога Арона; како Господе да ја немушт и слаб поведем народ твој? Како да муцав реч твоју проповедам? Како да помирим завађене? Како да решим проблеме са којима се суочавамо као Тело Твоје – као заједница Твоја окружена палим светом? Али Господ који утеши Апостола Народа теши све оне који прихватају Његов јарам служења речима: „доста ти је моја благодат"! Ја сам онај који располаже речима и мудрошћу!
Нека је Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје! (Пс. 65, 20).
Ваше Преосвештенство, драги ми и много цењени брате и саслужитељу, Владико Лонгине.
Дозволите ми да Вам изразим своју срдачну благодарност што сте данас у име Његове Светости, као изасланик Светог Архијерејског Синода, увели моју недостојност у Трон Епископа Аустралијско-новозеландских на којем сте и сами столовали са много знаменитих Архијереја наше Свете Цркве служећи народу Божијем на овом географски најудаљенијем Олтару Светосавске нам Цркве. Свестан сам да је дубока бразда заорана трудом свих мојих претходника на овој Њиви Господњој, међу којима је обележен труд и рад досадашњег Епископа Аустралијско-новозеландског Г. Иринеја, коме желимо пуно успеха у Архипастирском раду у новоповереној му Епархији Источно-америчкој.
Трон у који данас уђосмо јесте симбол власти учења и управљања Архијерејског, а и жезал који примисмо јесте симбол духовног руковођења верног народа Божијег. Међутим, свесни смо да узвишено достојанство Епископа као помазаника Божијег црпи свој истински смисао у смирењу, у уподобљавању Христу који није дошао да му служе већ да буде свима слуга.
Благодарим Вам на мудром и поучном слову. Просим Ваше молитве, као и браће Архијереја који су се данас овде сабрали, за моје непорочно Архијерејско служење међу народом Божјим овога неба, а и за Паству моју, да нас Христос све препозна као Своје верне синове и кћери када изађемо пред Лице Његово.
Пренесите Његовој Светости нашу благодарност на указаном поверењу, као и коленопреклону молбу да нас се свих сећа у својим светим молитвама.
Драги пастири Христови - свештеници, суге Божијег олтара, сарадници моји на њиви Господњој, са-апостоли моји. Благодарим Вам на Вашој љубави и подршци коју сте показали Вашим доласком у великом броју на нашу хиротонију у Београду. Старајте се да испуните завете Ваше пред Богом, да будете Пастири добри који бдију над душама поверених Вам верних. Наш заједнички програм и задатак по речима Његове Светости изреченим на нашој хиротонији ће бити брига да се вера код народа очува. Јер гле, шта има важније од вере? Вера није формална декларација својих убеђења, није идеологија, већ живи однос са Богом, личносни однос. Јер ми немамо другу Истину, важнију Истину на коју можемо да указујемо, него на Оваплоћену Истину, на Богочовека Христа, Бога који се јавио у телу. Зар има већег задатка од сејања семена ове бесмртне Истине међу својим народом? Бог се јави у телу – то је највећа теодикеја, највећа радост у болешљивом и рањеном телу и свету у коме живимо. Јер тиме се и вера поткрепи надом, јер Христос Васкрсе и тиме постаде први благовесник истине да је човек створен не за страдање и умирање, него за живот вечни и непролазни.
Због овога сматрамо да је наша Епископска мисија, наш главни задатак и програм, проповед Јеванђеља Христовог и духовна брига о душама које нам се данас поверавају.
Драги ми у Христу верни народе, позивам и Вас да ми будете сарадници и подршка у заједничком нам подухвату свеобухватног рада на делу Божијем, поготову на делу мира и помирења.
Данас када нас посматра Небеска Србија и врши духовну смотру над нашим срцима, позивам све који нису данас сабрани око Једне нам заједничке Трпезе Господње, да се српским трократним целивом измиримо и опростимо једни другима, на радост наших предака који нас посматрају, да нам се млађи нараштаји обрадују и поуче нашем примеру. Немамо права да својој деци остављамо терет поделе који не залужују.
Хајдемо да заједно положимо овај духовни испит, да будемо јединствени, да радимо на добро наше заједнице, да негледамо на наше сопствене интересе, него да се бавимо заједничким пројектима од духовне и националне вредности.
Један је Христос, једна је Црква, један је Свети Сава кога Христос посла српском роду да нас освети и сабере око непролазних вредности око непролазног циља – Царства будућег века.
Хајдемо да се покажемо верна деца Светог Саве. Јер Свети Сава нам није ништа драгоценије могао дати него све смисао нашег постојања, а то је живот у Христу – Његову непролазну лађу спасења - Свету Цркву.
Немојмо да дозволимо себи да се због нашег понашања руши углед Светосавске нам Цркве у овој земљи.
Суочени са проблемом духовне асимилације наших младих на нивоу свести, треба да нашу децу упознамо са духовним капиталом вере и високе културе њихових предака која им само може помоћи да буду још бољи и најбољи у свом личном и друштвеном животу. На овај начин иако су многи у раскиду са језиком, остаће у духовном јединству са драгоценим Светосавским нам наслеђем.
Драги родитељи, учите децу вери и благочестивости у својим домовима, као и језику својих Отаца. Ваши домови треба да буду универзитети и домаће цркве, које задају начелни импулс деци, који ће их на најбољи начин припремити за сусрет са светом који их окружује.
Деца треба да знају да Хришћанство својим поленом полинира дух човечији и доприноси расту не само личности већ и цивилизације - друштва.
Драга ми у Христу омладино, свестан сам Ваших брига и терета које носите, изазова пред којима се налазите, као и динамике живота који Вам се у савременом свету намеће.
Зато Вас позивам да се растеретите у загрљају вечно младог нам Господа Христа, предајте му Ваше бриге и бремена, нађите одмор у Њему. Христов дом – Света Црква је Ваш дом, она Вас чека раширених руку. Ваша младост ће задобити свој прави смисао и пуноћу у Светој Цркви, у световрлинском и светотајинском животу у Христу, којим ће те лакше крстарити овим светом, а по одласку из њега наследити живот вечни.
Ваша енергија и предузимљивост је од виталног значаја за нашу заједницу, за њен напредак и њено очување. Зато Вас позивам да заједно радимо на добро Свете нам Цркве. Моја врата ће увек бити отворена за Вас.
Хајдемо да помогнемо нашим родитељима, хајде да и ми будемо прегаоци који ће оставити за собом здраво језгро генерацијама које долазе.
Желим да се сетим у овом контексту и Колеџа Светог Саве који је започет тачно пре 12 година, а чији је камен темељац осветио блаженопочивши и Свети Патријарх Павле приликом његове посете Аустралији. Икао се десило да у једном периоду полетни ентузијазам изгубимо, ево сада се радујемо што је поново заживео овај пројекат и назире се крај прве фазе изградње који се приводи ових дана до "lock up stage-a". Подржимо овај пројекат од суштинског значаја, јер просвета је једна од стубова очувања Хришћанског етоса, вере и здраве националне свести код наших младих.
Желео бих да се сада осврнем на вековне просветне центре наше Цркве и чуваре вере, свете манастире.
Знак духовне зрелости и снаге једне Цркве, односно Епархије, јесу монаси и свети манастири који стоје као високе духовне куле посматрачнице винограда Божијег. Они су савест Свете нам Цркве. Због овога наша је жеља да се манастирима наше Митрополије врати њихов истински етос, њихов истински значај, да буду духовне оазе и бастиони вере, а и места духовног одмора за наше верне. Међутим, да би се ово остварило, морамо да сви колективно помогнемо монасима тиме што ћемо им омогућити да заведу правило монашког живота и створе амбијент повољан за развој монаштва. Од овога ћемо и ми као заједница имате велике духовне користи.
Налазећи се у благословеним земљама Аустралије и Новог Зеланда као Православни Хришћани позвани смо да будемо светлост свету и со земљи. Ако се светлост угаси, а со обљутави, чему да се нада овај свет? Достојевски нас уверава да Православље треба да свет упозна са аутентичним ликом Христовим који је нажалост претрпео многе ревизије код појединих у жељи да Га поистовете или прилагоде палом човеку и свету.
Није Свето Православље походило овај део света неком игром случаја, већ промишљу Божијом, која жели да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Због овога наша мисија није само локалног карактера и значаја, већ равноапостолска. Налазећи се у новом свету, мултикулурарном, ми смо позвани да апостолствујемо, да сви својим животом сведочимо истину Христа. Јер свет без Христа само може да буде пакао и да се заврши паклом. Христос је потребан свету који крвари, који плаће, који уздише, који иде странпутицом.
Нека нам Господ подари снаге да му будемо сви верна деца, верни синови и кћери, да нас се непостиди при свом другом и славном доласку.
Желим данас да поздравим драгу ми браћу Епископе других помесних цркава који данас сведоче својим присуством тријумф јединства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Христове широм васељене.
Поздрављам и драге ми професоре и наставнике са Колеџа Светог Андреја моје Алма Матер.
Посебан поздрав желим упутити драгим Епархиотима који су долетели из Новог Зеланда, као и онима који су дошли из других држава Аустралије да ме подрже као свога новог духовног Архипастира. Нека Вас Господ награди за вашу љубав и труд!
Благодаран сам високопреподобним архимандритима и игумана наших православних манастира који су данас овде, држите нас све у Вашим светим молитвама.
Желим да поздравим моје драге родитеље, моје прве учитеље у вери. Благодарим Вам на Вашој љубави и жртви. Нека Вас Господ благослови и за све награди.
Благодаран сам и свима добротворима који су ми помагали у току мога школовања, особито Братству Светог Владике Николаја и Преподобног Јустина Ћелјског, као и свима који су ми пружали своју молитвену подршку свих ових година.
Желим да поздравим и благочестиви народ српски у Епархији ваљевској у чијој средини сам духовно стасавао поред Ћивота Светог Владике Николаја и Аве Јустина, а под руководством драгог ми духовног оца и учитеља Владике Милутина.
Благодарим још једном Његовој Светости Патријараху Српском Г.Г. Иринеју и Светом Архијерејском Сабору наше Светосавске Цркве на поверењу које ми указажаше овим избором и постављењем.
Нека све буде у славу Твоју Пресвета Тројице и на добро Твоје Свете Цркве, Амин!