Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве, бринући се за будуће нараштаје, већ четири године за редом организује Светосавско Дечје Летовалиште у Мелбурну, по парохијским црквама.

Током ових летњих школа, српска православна деца и омладина имају прилику да боље упознају своју православну веру, своје српско порекло и једни друге, учествујући у молитви, часовима и другим активностима.

Ове године, распоред је био следећи:

- среда, 24. децембра код цркве Св. Архиђакона Стефана у Кизбороу;

- четвртак, 25. децембра код манастира Св. Саве у Илајну, и;

- петак, 26. децембра код цркве Св. Саве у Гринзбороу;

Деца српска и православна, њих скоро четрдесет, пристизала су рано изјутра из свих крајева нашега града, понајвише из околине Данденонга и Гринзбороа, жељни да науче о својој православној вери, о животу, о спасењу и о своме српском имену.

Свакога дана, после молитве и призива Светога Духа у светоме храму, где су сва деца потврдила учешће својим "Амин", прелазило се у црквене сале на послужење које су припремиле чланице локалних Кола Српских Сестара.

Прве часове веронауке и српске историје су одржали о. Дејан Милошевић, о. Петар Дамњановић, о. Владислав Шиповац, гђа Тања Трнинић и гђа Мирјана Куљанин. Деца су упијала речи Светога и Божанственога Писма, учећи о Богу, стварању света и првих људи Адама и Еве, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих Заповести.

Ове године се деци обратио и монах Арсеније из Отаџбине, из манастира Острога, који је деци говорио о чудима Св. Василија Острошког и о манастиру где његове свете мошти почивају.

Ручак и закуске су спремиле сестре Кола Српских Сестара из Кизбороа, Илајна и Гринзбороа, уз помоћ сестара из Савеза Кола, Мирјане Брчин и Светлане Јеремић. Многоочекиване радионице су испуниле срца младих Срба и Српкиња, који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих празника из повести спасоносног пута и живота Господа нашег Исуса Христа, прављењем воштаних свећа уз помоћ о. Момчила Вукше, као и плетењем бројаница.

Дечје летовалиште никада није било без песме и игре, а први дани летовалишта су били припрема за последњи дан када су деца показала својим родитељима шта су научили тих дана.

Представљене су прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићне песме "Ој Бадњаче, Бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан". Сам програм пред родитељима је отпочео молитвом Господњом, а настављен је аустралијском и српском химном, као и представом радова које су деца начинила тих дана.

Деца су се разишла својим кућама радосна што су прве дане годишњег одмора започели код својих цркава и манастира, са жељом да се поново окупе у скорије време да потврде оно што су научили током Светосавског Летовалишта.