У недељу, 28. децембра 2014. године, поред Српски народни празник Материце, свечано је прослављен Св. Николај мирликијски чудотворац. Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустрлијско-новозеландске Господин Иринеј, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Николе у Вајколу. Епископу су саслуживали високопречасни протојереји-ставрофори Велибор Бојичић, старешина овога храма, Милан Пајкановић из Бања Луке, и Миодраг Перић из Сиднеја, као и пречасни јереј Никола Стефанов и високопречасни протођакон Миограг Томић.

На крају Свете Архијерејске Литургије наш Епископ је освештао славско знамење и пререзао славски колач. Овогодишњи домаћини су били Игор Радовановић са својом породицом а по старом обичају четвртину колача преузео је домаћин за следећу годину, Стефан Шећерковић. Затим је Епископ сабрао око себе сву децу и одржао им беседу о Материцама. Пошто смо били обогаћени присуством три попадије, протиницама Споменком Бојичић и Миладом Перић, као и попадијом Наталијом Стефанов, Владика је између осталога објаснио да се на руском језику попадија зове „матушка", што yначи „мала мајка", и да их за празник Материца требамо симболично везати. Вредне чланице Кола српских сестара су припремиле богате поклоне за децу и тако су се наше мале мајке ослободиле. Након Свете Литургије мноштво народа је прешло у парохијску салу где су дочекани од стране домаћина заједно са трудољубивим сестрама КСС.

Сви присутни су почашћени и угошћени онако како доликује домаћинској слави. Председник црквеног одбора г. Филип Петровић, као и месни парох, о. Никола су се захвалили народу на одзиву, домаћинима на великом труду и свима који су помогли да се ова слава прослави. Наш Епископ се поново обратио свима присутнима храбрећи и тешећи парохијане који су протерани из своје светиње. Посебна нам је радост била да саслушамо и дивну беседу о. Арсенија, сабрата манастира Острог и чувеног проповедника Српске Православне Цркве.

Ово је већ седма година да парохијани Св. Николаја из Јужног Бризбејна славе свога светитеља ван своје парохије. Још од 2008. године покушавају да реше питање њихове одузете цркве, која уздише под теретом расколничког бремена. Тај терет наметнут је онима који ништа друго нису желели осим да се моле Богу у њиховом храму, без да им служе рашчињени свештеници и да их заводе самозване владике. За то ево већ прилично дуго водимо борбу не да узмемо туђе већ да нам се врати наша црква, наша светиња, у Волчер улици у Бризбејну.