Проузроковано временском разликом Божић је већ стигао на Нови Зеланд, одкале је прво одјекнуло Мир Божији, Христос се роди! Српски али и остали Праволсавни живаљ, како вера и традиција налаже, свечано je дочекао најрадоснији хрисћански празник – Рођење Христово. У цркви Светог краља Милутина Српског у Окланду, у присуству завидног броја верника који се окупио без обзира што је сутра радни дан, протонамесник и старешина храм Сава Антић вршио је поноћну Божићну Литургију.

Бадњи дан у највећем граду Новог Зеланда где је настањено и највише наших емиграната, био је пун активности. После Божанствене Литургије одржане у седам часова ујутро на Бадњи дан, 12 сати касније вршена је Вечерња служба и освећење Бадњака када се и окупио и највећи број парохијана. Затим је прочитана Архипастирска реч Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског Господина Иринеја. Од девет до 11 увече верници су имали прилику да се исповедају пред поноћну Божићну Литургију.

На крају службе прочитана је Посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

Нажалост, због строгих новозеландских прописа који изискују велике финансијске издатке како би се испоштовале све безбедносне мере, укључујући и ангажовање ватрогасне службе и намирење градског већа, ни ове године није организовано паљење бадњака. Међутим, има назнака да би већ можда следеће године и тај сегнемт могао бити спроведен у дело чиме би се употпунио обред.

После шест недеља поста и припрема за Божић у просторијама цркве Светог Краља Милутина Српског, које ускоро, ако Бог да, очекује реновирање и проширење, верници су почастили домаћим сухомеснатим прозоводима а нашла се и ракија испечена по традиционаланој рецептури на једној од, ако не и најудаљенијој тачки света од отаџбине.

Било је лепо видети три, четири генерације наших исељеника окупљене под кровом Божијим прослављајући рођење Христово у храму које су сопствеим средствима обезбедили. Тиме су показали да, без обзира што се далеко налазе од родне груде, нису заборавили на своје корене, веру, обичаје и традицију.

Текст и фото
Јован Бајић