Места којима се увек припада
Постоје места на свету којима се одлазећи враћамо. Иако нисмо на њиховим цестама проходали, нити бацили лопту на пропланцима који се са старих фотографија шарене, нити гледали звездано небо подно планинских венаца на које ветрови пахуље наносе. Она једноставно са нама живе. Не траже ништа, да нас загрле спремна кад им издалека дођемо. О славном Леутару и другим живописним пејзажима старе Херцеговине Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан слушао је од свог оца Вељка, потомка благочестивих и у традицији дубоко уврежених Мракића из Будим Дола, Поповог поља, маленог села крај велике светиње – манастира Завала, у коме је искушеничке дане провео Свети Василије Острошки. Управо ту пре више од четири деценије, Вељко Мракић ступио је у Свету тајну брака са Дубровчанком Јањом, рођеном Вукановић. И одатле путем живота на Пети континент... Са мирисом тамјана и трагом боје завичајног тла. На длану и у срцу, да га као аманет преда својим наследницима. И предао га је, уз звуке гусала и језгровити десетерац. Тај залог вечности, светосавске љубави и врлине, свега оног што нас чини народом чији су преци Христу Господу у славу зидали и молитве узносили. И Вељко Мракић и бројни Срби у далекој Аустралији. Сабрани око својих храмова, хиљадама километара далеко од отаџбине, чувају до данас српско име и Светосавље, темељ српског идентитета. Сваке године, након заседања Светог Архијерејског Сабора, Владика Силуан обилази завичајне крајеве. Да ту снагу љубави удахне и својој духовној деци понесе. Рођен је и одрастао у Сиднеју, али топлина огњишта сеоске чатрње блиска му је и драга.
- Сваке године се окупимо и крај огњишта као у стара времена разговарамо дуго, о свему... Јако је необичан и леп осећај када се човек нађе на месту које му духовно припада. Иако ту никада нисам живео, не осећам се као странац, већ као свој на своме. Боравак у овим живописним крајевима ми помаже у разумевању животног пута мојих предака. Та чатрња и огњиште, то мучеништво сеоских домаћина, од којих су многи завршили убијени у јамама... Заиста сакрални је осећај бити ту и понети благодат тог поднебља – речи су у које стаје део завичајне топлине коју је овог пролећа Владика Силуан понео.
Ратне страхоте деведесетих оставиле су дубоке и болне трагове на ово питомо село. Све је разрушено, куће спаљене, домаћина годинама нема. Ипак, са осмехом прича Владика Силуан, живот се враћа. Обновљен је пут, а и на инфраструктури се ради. Викендом увек понеког има. Можда се некад неко и досели. Или своме прагу врати... На нама је да се трудимо, Бог ће помоћи, верује он и настоји да и сам, колико из Аустралије може, помогне да у Будим Долу домови оживе. У древном Дубровнику, тек понешто нашег народа. Међу њима и дека му Перо Вукановић, старина од близу деведесет лета. Ту је и родбина у Требињу и Херцег Новом, завичајне светиње Тврдош, Завала, саборни градски храмови, Цетиње где је богословију учио...
- Сви ми се обрадују и то је предивно. Прошле године сам чак успео и да служим у цркви у Поповом пољу. Обилазак тих светиња је за мене велики духовни капитал. Ти простори су пуни историје. Страдали су и васкрсавали. Ту је проповедао и Свети апостол Павле. Кад год дођем, препородим се и враћам у Аустралију са богатством душе које ће користити мени, али и мојим епархиотима, који све то јако добро знају и осећају – каже Владика Силуан.
Обилазак завичајних крајева завршио је у Бања Луци, где га је у радости и братској љубави дочекао Епископ бањалучки Г. Јефрем. Поклонио се тамошњем саборном храму Христа Спаситеља. Времена је мало, уз уздах констатује. Али, за повратак следеће године оно ће опет доћи. А завичај родитеља га као и увек чврсто загрлити.
Ј. Ј.
IMG-13a4f4c2d1f1b62ba1792737d4ac08e8-V
IMG-27dc8f63f2113553030ed9da8e07a4c9-V
IMG-29d11976dd865b6624aaf732b9bb616f-V
IMG-ad25763de023890b3ae437afe614ab84-V
IMG-b2b80a45157fbd8f12b8bf83f18b9e2d-V
IMG-c5a9db065c3c530dae7148403599ba3a-V
IMG-ddc75c83b07c2773e026eeee6962a1fb-V
