У регији која је смјештена јужно од града Сиднеја највећа област се назива Илавара чији је главни центар град Волонгонг. Натјерани вихором разних ратова и несташица Срби, као и остали досељеници из Европе почели су се врло рано насељавати у ове крајеве. Први писани трагови датирају из времена прије Првог свјетског рата, а име нашег Србина Ускоковића трајно је уклесано на локалној меморијалној капији посвећеној постарадалима Аустралијанцима у Великом рату.

Ипак, највећи талас нашег народа пристиже, под притиском комунистичке идеологије, послије Другог Свјетског рата. Ти први досељеници били су подијељени у многим сферама: политичким, идеолошким итд, али су сви имали једну заједничку ствар – везивала их је Православна вјера у Господа Христа, предана њима, али и нама данас, од светих Отаца. Стога није ни чудо што су се врло брзо одлучили превазићи све подјеле и организовати како би саградили Дом Господњи – мјесто прослављања Бога и међусобног окупљања у име Божије. Црквена општина Светог Јована Крститеља тако је основана са благословом Патријарха српског г. Германа 3. априла 1960. године, када је и купљено земљиште у Кени улици на броју 82, у самом центру Волонгонга – града који је данас достигао величину Новог Сада. Изградња храма почела је убрзо пошто је земљиште отплаћено, а цркву је свечано осветио епископ Димитрије (Балаћ) 1976. године.

У скорије вријеме, данас мала парохијска заједница, по благослову владике Иринеја, одлучила се на велики корак – фрескописање светог храма. Уз Божију помоћ, овај свети посао није био ни мало лак. Требало је много труда да се направи план и стратегија рада, да се парохијани којих данас има тек нешто више од 150 породица, организују и подијеле послове. Ипак, послије замјене крова и других поправки посао је успјешно и веома брзо завршен. Фрескописачке радове предводила је мате Екатерина (Ковинић) из манастира Павлица са групом сликара из Србије те на предиван, предањски, али ипак јединствен и непоновљив начин радове на фрескописању завршила септембра 2014. године.

Дан 7. децембра остатиће остаће упамђен и златним словима бити уписан у љетопис парохије и то не само као прослава једне од слава Кола српских сестара – Ваведења пресвете Богородице, него прије свега као историјски дан освећења предивних фресака светог храма. Мноштво народа је пристизало у цркву од најранијих јутарњих часова. Дјеца из Српске Црквене школе су у народним ношњама направила шпалир како би дочекала предводника свих верних Православних Срба Аустралије и Новог Зеланда, а дијељени су и специјални беџеви за успомену свима који су били свједоци овог великог дана.

Тако је Његово Преосвештенство, епископ Иринеј уз молитвено учешће неколико стотина вијерника, а заједно са свештенством из Републике Српске (о. Милан Пајкановић), Канбере (о. Илија Драгосављевић), Сиднеја (о. Миодраг Перић и протођакон Петар Мракић), Антиохијске православне цркве (јером. Јефрем Абаси) и Руске православне цркве (јерм. Дионисије), као и уз накнадно присуство пароха о. Љупка Чубриловића из сусједне српске парохије у Дапту служио свету Архијересјку Литургију уз појање хора сиднејске цркве Лазарице и освештао фреске.

Овим чином српска Црква у Волонгонгу за сада је постала једини храм не само међу свим осталим Православним јурисдикцијама, него уопште у целој регији јужно од Сиднеја – која је потпуно осликана предањским византијским фрескама. Заиста, слободно се може рећи да је српска црква постала примјер и узор свим осталим у поменутој регији да расту и напредују славећи и прослављајући Господа Христа у светима Његовим.

Поводом ове свечаности која је од културне важности за цијели град Волонгонг присутни су били и градоначелник Волонгонга г. Гордон Брадбери, посланик за Волонгонг у парламенту Новог Јужног Велса гђа. Норин Хеј, посланик у Федералном парламенту гђа. Шерон Бирд, као и представници образовних и културних институција града. Том приликом је гђа. Норин Хеј објавила да је апликација наше парохије за државни грант била успјешна те да ће на име реновације парохија слављеница добити 30.000 долара.

У току свечаног програма најзапаженији су били ученици Српске Црквене школе која дјелује при парохији који су припремили пригодан културно-умјетнички програм, а свој огроман допринос дао је хор Лазарице извевши кратак концерт духовне музике. Пошто је Његово Преосвештенство уручио захвалнице свим трудбеницима, приложницима и помагачима оствареног великог пројекта препуна сала је заједнички отпјевала химну Светом Сави искрено се помоливши да живимо сви у слози, миру у међусобној љубави.

Бранко Босанчић, презвитер

 

Share/Save/Bookmark