Бог Логос је најпотребнији овоме свету

У Недељи слепог, на празник Светог Јована Богослова, 21/8. маја Лета Господњег 2017., Њихова Преосвештенства Епископи ваљевски Г. Милутин и аустралијско – новозеландски Г. Силуан служили су Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева. По благослову Епископа Милутина, поучно слово верном народу упутио је Епископ Силуан, који је крај њега у овом крају духовно рођен и одрастао.

Прошле године отиснуо се пут Петог континента на најудаљенији олтар Српске Православне Цркве – Аустралију и Нови Зеланд, да духовно предводи наш народ. Народ, кога од матице деле хиљаде километара, али који веру предака брижљиво чува. У Ваљевској епархији био је и остао вољен и увек радо виђен.

Дивно је бити у православној средини, у величанственом храму, међу народом који слави живог тројичног Бога и који се бори да опстане у тешком времену. Тешко је време свугде јер се унутар нас збива велика борба. Борба добра и зла, оног Божјег и оног противног Богу, што долази од палих духова у овоме свету. Народ сада војује ону исту битку, коју је некада војевао славни Архистратиг Михаило против духова таме. Нажалост, има народа који су пристали да се окрену од Бога и пођу путем који не може да буде пут правих остварења човека овде на земљи, истакао је Владика Силуан. Јер, и данашње Свето јеванђеље нам говори да је Бог Логос најпотребнији овоме свету.

Како је дивно бити слепи човек у данашњем јеванђељу! Он је постао парабола јеванђељска о томе да је Христос Богочовек, телесно био међу нама на земљи. Блатом од ког су створени Адам и Ева, помешаним са благодаћу силе Његове логосне, дарује слепом очи. Дарује му вид, дарује му целовитост, оно што чини човека човеком – право људско достојанство да спозна себе у овоме свету и Бога, великог творца и саздатеља, Који одржава овај свет и призива га преображењу. Јер, није Бог створио овај свет за пролазност, страдање и смрт, већ за вечни живот у загрљају с Њим – беседио је Владика Силуан о јеванђељској причи о исцељењу слепорођеног човека.

Када нас Логос дотакне својом благодаћу враћамо се хармонији бића којој нас Господ призива. Сви смо дали завете Богу, примивши Свету тајну крштења. Крштење је преображавање и поновно саздање нас грешних на земљи. Заветовали смо се крштењем да ћемо живети хришћанским животом. Како да живимо хришћански у свету који више није заједница, који разбија заједницу? У свету, који се бори против свете заједнице – породице, запитао је Епископ Силуан. Данас је све мање разговора међу члановима породице. Мобилни телефони, видео – игрице и разни садржаји доступни преко савремених уређаја све више окупирају нашу пажњу, због чега све мање времена и интересовања имамо једни за друге. На делу је индивидуализација човека, који је саткан да буде биће заједнице.

Отуђујемо се једни од других, а тиме и од самог Бога. Јер, Његова заповест јесте да живимо подобно Њему. Да живимо у љубави, заједништву, загрљени у истини божанској... Борба је велика, али није узалудна и ми хришћани је на земљи можемо добити уколико се вежемо за Бога и сетимо наших завета на крштењу – објаснио је Владика Силуан.

Владика Силуан благословио је верни народ, ма где се налазио, да истраје на путу ка коначном одредишту – Царству Оца и Сина и Светог Духа. Царству, које започиње овде, у нама самима, врлинским и светотајинским животом. Он је позвао верне у Ваљевској епархији да у молитвама помињу браћу и сестре из дијаспоре. Иако, економски посматрано, они лагодније живе, нису поштеђени искушења. Биће људско много је данас оптерећено где год човек желео да живи хришћански. Свештенство и верници Аустралије и Новог Зеланда, предвођени Епископом Силуаном, на свим својим сабрањима узносе молитве за ваљевског архијереја, свештенство и сву овдашњу браћу и сестре са којима их порекло и предачка вера везују.

Ј. Ј.