На Велику Среду 2017. године, у храму Светог Кнеза Лазара у центру Сиднеја, служена је Света тајна Јелеосвећења.

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2017. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши
(тропар Пасхе).

Драга браћо и сестре,

Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном Светосавском народу Божијем Митрополије Аустралијско-новозеландске

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Обраћајући се Вама својој драгој у Христу Васкрсломе духовној деци, о великом празнику над празницима Светом Васкрсењу Христовом, кличемо заједно са целим сословијем Цркве Христове широм света „Ево дана који створи Господ радујмо се и веселимо се у њему!

Благодарећи Господу, дародавцу свих добара, Богослужења у Српском манастиру Светог Саве, Новом Каленићу поново су започета Литургијом на сам празних Благих Вести, када наша Света Црква празнује важан догађај испуњења пророчких наговештаја доласка Месије, Господа Исуса Христа, ради спасења рода људскога. Овога дана Свети Архангел Гаврило донео је Благу Вест Пресветој Богородитељки да ће зачети од Духа Светога и родити Спаситеља света.

Његово Преосвештенство Епископ Г. Силуан је заједно са својим свештенством и верним народом служио Свету архијерејску литургију и на празник Благовести и дан после, на Лазареву Суботу у саборном храму Светог Великомученика Георгија у Кабрамати.

У петој недељи поста када се молитвено сећамо и Преподобне Марије Египћанке ни киша која је обилно падала није могла да омете бројни верни народ да се окупи у храму Сабора Срба Светитеља на Питс Риџу на Централној Обали и да заједно са сестрама окупљеним у Колу Српских Сестара прослави њихову крсну славу и њихову заштитницу.

У Петак пете недеље Великог и Часног поста Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски Г. Силуан је посетио храм Св. Архангела Михаила у Хомбушу. У присуству свештенсва и многобројних Православних верника, што из ове тако и из других парохија наше Митрополије, служено је друго бденије

У радости долазећег празника Васкрсења Христовог
ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО НОВОЗЕЛАНДСКИ
+ СИЛУАН
позива: сво свештенство, монаштво и сав верни српски светосавски народ Аустралије и Новог Зеланда, на ВЕЛИКИ ВАСКРШЊИ САБОР У МАНАСТИРУ СВ. САВЕ НОВИ КАЛЕНИЋ КОД КАНБЕРЕ

У недељу средопосну, радост која се могла осетити у храму Светог Наума Охридског Чудтоворца у Њукаслу као да је најавила скори долазак Васкрса иако смо тек на средини поста. Народ Њукасла и Хантер Долине окупио се у овај свети дан да дочека свога Архијереја и да са њим смерно Богу молитву узнесе.

Уместо увода

„Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу" (Филипљ. 4,6-7).

Горе наведене речи апостола Павла не односе се обавезно на пастире и пастирску службу, јер су примарно упућене хришћанима из Филипа, али нема сумње да су оне примењиве и на служитеље олтара Божијега. И, не само да су примењиве, чини ми се, већ се без молитве и благодарности Богу ништа не може учинити на пастирском плану. Молитва је та нераскидива веза између Творца и човека, Његовог створења. Она представља гаранцију нашег одземљивања, усправног хода и зрелог корачања ка небеским висинама. „Тако је тешко, оче", говорио ми је један млад човек у покушају да објасни своју немоћ у вези са молитвом. „Није то само лењост нашто се ја жалим, не, то је много тога. Потпуно ме обузму непотребне ствари и жеља да имам разна добра овога света. Све што моје очи виде, ја бих за себе да набавим. Узалуд је мени говорити да ми то све није потребно. Ето, у тој борби да што више награбим непотребних ствари, оно што је потребно ја не чиним. Не молим се. Ево, на пример, када станем на молитву ја тек онда почнем правити разне планове како ћу завршити ово или оно. Никада више идеја не добијем него онда када се покушам Богу молити". Тако је говорио овај младић, а ја имам потпуно разумевање за њега. Није ли се то и мени дешавало односно не дешава ли се то и у ово време? Стајање пред Богом на молитви представља бежање од света и погружење у оно што није од света. Човек, онако разголићено, стоји пред Творцем и изговара речи молитве или благодарења, а ово двоје су уједињени у нераскидиву заједницу. Било да се молимо или да благодаримо Богу, ми смо у истом духовном расоположењу и потпуно исти ефекат остварујемо. Молитва је израз душе, нашега бића, а благодарност то исто значи. Благодарност само, могло би се рећи, стоји изнад сваке себичности, док молитва није увек у стању да изађе из тих оквира.