У понедељак 3.јуна престало је да куца велико и племенито срце Душана, познатијег и како су га сви звали ДУЋЕ, Зеца. Био је то један племенити горостас благе нарави, спреман да без речи свакоме и на сваком месту помогне и уради шта год је требало. Такав је био и тако се понашао и у нашим светињама. Учествовао је у изградњи цркве Светогa Георгија на Форесту а највећи део свог радног живота, све до последњег дана посветио је нашем манастиру Светог Саве у Новом Каленићу.
